Zašto gavran liči na pisaći sto?

Let's think positive. Like Butterfly and Rose


10.01.2021.

Chapter 9

Čim me nema nešto se dešava. Emocionalno ili psihički. Ali sam došla samo da ispišem šta se desilo prije par minuta. Imali smo toliko pametnog, inteligentnog, poslušnog, umiljatog mačka kojem nisam ni dala ime za ovo 7mjeseci. Svi su ga hvalili na sva usta.
Prije par dana se razbolio,ja sam vidjela da je smrt blizu. Sada je i umro. Tako brzo za dva dana. Bio mi je drag, ali opet nisam se toliko vezala za njega. Mnogo mi je žao. Išla sam da provjerim kako je i tako sam ga našla, tako mirnog, hladnog, sa otvorenim okicama mnogo me boli. Ali sabura. Svi smo Allahovi i Njemu se vračamo. On najbolje zna a mi ne znamo.

28.12.2020.

Chapter 8

Bila sam na radionici i ovo sam sebi napravila. Na instagramu ako pronađete seharicu, naći čete i mene. Radim besplatnu reklamu kolegici :D ahhaha like,share,subscribe :'D :'D šalim se :D

20201228-092831-1

20201227-133437

20201227-142609 Nemam pojma šta se dešava i kad dođem nejasno mi, danas poslije doručka sjest ću da upratim situaciju na bloggeru.

09.12.2020.

Chapter 7

20201209_135953

Danas sam 5 sati radila ovu sliku, malu (10x15),uglavnom pravim male slike.
I pošto imamo redukciju vode ostavila sam ja četkice i boje, onako sve prljavo u umivaoniku, kontam kada dođe voda oprat ću. A to mora biti prije nego roditelji dođu.
Kada je došla voda ja sam oprala suđe, ni na umi meni nije bilo šta je u umivaoniku.
Kada je mama došla, oprala je ruke i došla meni u kuhinju pita me šta je ono tamo, šta hočeš sa onim, jel treba oprati i izašla iz sobe. Opsovala sam sama sebi. Ugrozila sam sama sebe.

Odmah sam ostavila sve što sam radila u kuhinji, poslije psovke,(inače ne psujem ali danas sam morala dva puta, kasnije ću napisati šta je drugi put bilo) i otišla sredila te četkice i boje a onda sam dobila napad panike.

Eh sad, zašto sam ugrozila samu sebe,zašto sam opsovala i zašto sam doživila napad panike.

Ugrozila sam sama sebe zato što moji ne znaju da imam ovaj hobi, ne znaju da crtam,i ne znaju šta ja znam i umijem, šta planiram.
Ne znaju, zato što odrastanje nije bilo dobro, stalno te galame, nepovjerenje... Brat i ja njima ništa ne govorimo, jednostavno ne bi razumjeli nikada. Nikada nas nisu podržali. Njima je sve bezveze što se radi "izvan kutije "da tako nazovem, što nije po redoslijedu.

Redoslijed je ono završiš fax,nađeš posao, udaš se, imaš djecu, je li...

Uglavnom roditeljima nikad ne govorim gdje idem, i šta radim. Znaju određene osobe gdje sam i šta sam.Jer trudim se da sada izbjegnem tu galamu. Lažem da izbjegnem galamu. Jer mi je galame bilo dosta dok sma bila manja, mlađa. Dosta je.

Opsovala sam zato što sam zaboravila oprati, oni bi mogli za to sve saznati i eto galame i rasprave i pritiska. A to ne želim.

Napad panike sam dobila zadnje, znači, oprala sam sve,izašla iz kupatila,uzela kanticu da izbacim biootpad,kada sam izašla vani,na zrak osjetila smam jaki bol u prsima i bol u stomaku,teško i duboko disanje. Nešto kao tušenje.

Prvo, mislila sam da sam prevazišla, izliječila napad panike, jer sam zadnji put doživila prije 2god.,i od tada ništa. Valjda to nije izliječeno nego samo potisnuto, nikad se nisam dovodila u ovako neke teške situacije.

Poslije nekih pola sata sve me prošlo. Niko ništa nije spominjao. Ja sam se smirila. Sve je bilo u redu.

Znam da je loše što ne govorim roditeljima ništa ali ionako galame i stvaraju pritisak za diplomski, što ga radim godinu dana, odnosno ja ga radim dvije godine, jer nemam podataka, Bosna i Hercegovina nije toliko razvijena u obnovljivim izvorima energije.

Druga psovka je bila zbog nečega što sam vidjela na instagramu, kako donagrađuju nokte. Vještaćki nokat stavljaju gore u meso a donji dio je ono što je na ovom noktu što se vidi i kada skidaju samo povuku, znači da ima kao rupa gore iznad nokta,i kao zakaši ga gore, uglavu ga u meso,eto modernog mijenjanja, lakiranja noktiju. Fuj gadosti, kud je svijet otišao ili je to bila neka šala, prank, nemam pojma, zgadilo mi se uglavnom.

Bože dragi, olakšaj a ne otežaj, Bože učini da se dobrim završi. Amin.

08.12.2020.

Chapter 6

Bila sam na tri radionice prošle sedmice, sve u cilju pokretanja biznisa.

U četvrtak sam bila na"Predstavljanje na društvenim mrežama(fotografije,video snimci).
Bilo je dobro, čovjek je sve lijepo objašnjavao,uglavnom je govorio o fotografijama. Originalnost, unikatnost.

"Dobar aparat ne čini dobrog fotografa.
Samo raditi najbolje što znamo,umijemo,možemo..
Svakoga saslušati ko šta priča a za sebe uzeti šta trebaš.

Druga radionica je bila u subotu, "CV". Bilo je zanimljivo,dosta korisno. Saznala sam za energizer, bilo je smiješno skroz,zanimljivo... lijepo sam se provela. Shvatila sam da trebam editovati svoj cv. Hvatala sam bilješke da ja to sve imam. U cv-i treba unijeti baš sve o sebi, čak i ono nešto osnovno što se zna.

Ja sam npr.sama učila html,scc, prvo sam se to naučila na blogu ovdje, prije sam uređivala ovu stranicu kako sam htjela. Sada to ne radim zato što volim ovako nešto jednostvano. A poslije sam se baš zainteresovala pa sam tamo na netu našla neke stranice i učila o tome. I iako je to osnovno, to treba napisati, i sve seminare i konferecije, samo što sam neke zaboravila, a neke sam baš jučer sjela i zapisala sve. Po godinama jer nema šanse da se sjetim tačnih datuma

I kada pišemo tako datume, ako ne znamo tačne datume, onda treba pisati za sve samo godine i nabrajati

Treća radionica je bila u subotu, također, poslije "cv-a", "Poduzetništvo-pokretanje novih biznisa ili nešto mnogo više". Šta da kažem,osim odlično, super predavač.Bila sam aktivna pitala sam za svoju ideju, pričali smo o novcu,kupcima,prilikama,idejama,tržištu.

Bili su momci koji su imali super ideje za Tuzlu, samo se tu nisam aktivirala da kažem,da ne treba samo u Tuzli igraonica za omladinu i odrasle,to treba svakom mjestu,svakom manjem gradu i selu.

Ja sam sa sela, mi u selu ništa nemamo, samo dva kafića a i oni jedva rade. Gračanica kao grad nema ni ona ništa puno, ne nudi ništa omladini, samo što ima veći broj cafe barova i nargila barova, ostalo je sve stalo..

A i tokom srednje škole dok sam išla nije ništa bilo,nije se ništa nudilo. Tako da mi Gračanica nije dala ono što je meni trebalo kao omladincu.

Kada sam krenula na fakultet u Tuzlu, to je već neka druga priča. Tuzla je veliki grad i naravno da ima sve i svašta, omladina je aktivna, tako da sma se i ja aktivirala tek od 2015g, kada sma dobila mogučnost.
Seminari,konferencije, predstave,kina,druženja,radionice,kursevi,aman zaman svega hah ma milion nekih stvari hahaha baš ono što mi je trebalo dobila sam od svoje 19-te godine.Hvala Bogu,i hvala Bogu pa sam znala sve to iskoristiti

Uvijek mi je bilo krivo što veći gradovi imaju sve a ovi manji malo ili ništa. U većim gradovima je veća mogučnost.

Od radionica sam skrenula sa teme.Nejse, volim da hodam i da učim.
odvikla sam se od pisanja a imala bih što-šta podijeliti.Želim da pišem, da mi bude lakše, da barem na ovaj načim podijelim šta imam.

Želim da napravim jedan projekat sa školom ili mjesnom zajednicom pa da to predamo u mozaik,omladinsku banku BiH, želim da kontaktiram neke firme za malu pomoć ili podršku. Ja kao inžinjer zaštite okoline više ne mogu gledati otpad kud god da se okrenem. Imat će i moje selo kante za razvrstavanje otpada na svakom čošku a ne samo ovi veći gradovi.

Mi jesmo veliko selo, i svi se zezaju kao city dodaju imenu želim stvarno neke promjene, želim da city stvarno bude city.
A trebala bih kontaktirati i ove iz vijeća što su pobijedili na izborima i oni su korisni. Ako Bog da.

Međunarodni Atelje 'Ismet Mujezinović'
20201205_130648


Stariji postovi

<< 01/2021 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31